Gorenjec je mlado dekle končno pregovoril, da se je vsedla v njegov avto in sta se malo peljala.
Potem je parkiral, jo prijel za roke in ji pogledal globoko v oči.
Zadrhtela je. Srce ji je začelo hitreje utripati in Gorenjec ji je zašepetal:
"Ni mi lahko, toda nekaj te moram vprašati."
Dekle vsa v pričakovanju reče:
"Naj ti ne bo nerodno, kar vprašaj me."
Gorenjec vpraša:
"Ali boš dala kaj za bencin?"

Matičarka: Da li vi, Slobodane Đorđeviću, uzimate za ženu ovde
prisutnu Tamaru Rajković?
Slobodan (kome se pred očima vrti retrospektiva dotadašnjeg života):
32 godine, kresnuo dve ribe, išao na tri lude žurke, na jednoj ostao
posle ponoći, čak i raskopčao gornje dugme na košulji, ukupno popio
pola gajbe piva u životu... Možda je bolje da se još ne ženim, da
proživim još malo... mada, ne znam da kuvam, da perem, peglam, smotan
sam, ostariću, biću još ružniji, niko me posle neće hteti, a i ova je
jedva pristala... (prene se iz misli) - DA!
Masa ljudi oduševljena.
Matičarka: Da li vi, Tamara Rajković, uzimate za muža ovde prisutnog
Slobodana Đorđevića?
Tamara (kojoj se pred očima vrti retrospektiva dotadašnjeg života): 27
godina, kresnula se sa... ne znam ni sama koliko, spavala ispod stola
u Guči, pela se na Himalaje posle putovanja autostopom do Tibeta,
provela pola života na žurkama, pila, provodila se... ma rano mi je
još da se udajem, život je tako lep kad se provede hedonistički... a
opet, on ima para, veran je, pošten, ako njega ispustim, moram da se
vratim u svoje rodno mesto jer nemam love, a tamo se nikad neću udati
jer me nije jeb'o samo onaj koga je baš mrzelo da pita, uh... (prene
se iz misli) - DA!
Euforija svatova, čestitanje, slikanje, ljubljenje...
I to je valjda to - LJUBAV!