Na času likovnog učiteljica je zadala deci da nacrtaju nešto po slobodnom izboru. Povremeno je prošetala da vidi svaki dečji rad.
Kad je došla do jedne devojčice koja je posebno vredno radila, upita je šta to crta.
Devojčica odgovori;
“Crtam Boga.”
Učiteljica zastade i reče:
“Ali, niko ne zna kako Bog izgleda.”
Ne dižući glavu sa svog crteža devojčica odgovori:
“Znaćete za neki minut.”

---

Deca su u kafeteriji Katoličke osnovne škole čekala u redu za ručak. Na početku linije je bio veliki poslužavnik sa jabukama.
Časna sestra je napisala na cedulji:
“Uzmi samo jednu. Bog pazi.”
Na drugom kraju linije, nalazio se veliki poslužavnik sa čokoladnim kolačima. Tu je bila i cedulja napisana dečjim rukopisom:
“Uzmi koliko hoćeš. Bog pazi na jabuke!”

Jednog dana, mala devojčica je sedela i gledala svoju majku kako pere sudove u sudoperi. Primetila je da majka ima nekoliko sedih vlasi u inače tamnoj kosi. Pogledala je majku i radoznalo upitala:
- Zašto su ti neke dlake bele?
Majka joj je odgovorila:
- Pa, svaki put kad ti uradiš nešto loše i ja zbog toga budem tužna i plačem, jedna moja dlaka pobeli.
Devojčica je neko vreme razmišljala o onome što joj je majka rekla, a zatim upita:
- Mama, a kako to da je sva bakina kosa seda?

---

Učiteljica je pričala o cirkulaciji krvi u organizmu. Pokušavajuci da pojasni stvari, rekla je:
“Vidite deco, kad ja dubim na glavi, moja krv, kao što znate jurne u glavu i ja postanem crvena u licu.”
“Da,” potvrdio je razred.
“A, zašto, onda kada ja stojim normalno, krv ne jurne u moja stopala?”
Jedan đak je odgovorio, “Zato što Vaša stopala nisu prazna.”