Mala devojčica je pričala sa svojom učiteljicom o kitovima.
Učiteljica je tvrdila da je fizički nemoguće da kit proguta čoveka zato što je, bez obzira što je kit tako veliki, njegovo ždrelo veoma malo.
Devojčica je uporno tvdila da je Džona progutao kit.
Iritirana, učiteljica je ponovila da kit ne može da proguta čoveka, jer je to fizički nemoguće.
Devojčica je rekla:
- E, kad odem u raj, pitaću Džona!
Učiteljica je upita:
- A, šta ako je Džon otišao u pakao?
Devojčica odgovori:
- Onda ga Vi pitajte.

Na času likovnog učiteljica je zadala deci da nacrtaju nešto po slobodnom izboru. Povremeno je prošetala da vidi svaki dečji rad.
Kad je došla do jedne devojčice koja je posebno vredno radila, upita je šta to crta.
Devojčica odgovori;
“Crtam Boga.”
Učiteljica zastade i reče:
“Ali, niko ne zna kako Bog izgleda.”
Ne dižući glavu sa svog crteža devojčica odgovori:
“Znaćete za neki minut.”

---

Deca su u kafeteriji Katoličke osnovne škole čekala u redu za ručak. Na početku linije je bio veliki poslužavnik sa jabukama.
Časna sestra je napisala na cedulji:
“Uzmi samo jednu. Bog pazi.”
Na drugom kraju linije, nalazio se veliki poslužavnik sa čokoladnim kolačima. Tu je bila i cedulja napisana dečjim rukopisom:
“Uzmi koliko hoćeš. Bog pazi na jabuke!”