Če Steibuch že uporablja žogobrc za pojasnjevanje tega, bi reku kar slovensko-hrvaškega pustnega karnevala potem je popolnoma brcnil v temo. Razen hrvaškega rumenega tiska in podobnega avstrijskega Kurirja nihče v Evropi tega s strani Hrvaške sproducirane kobajagi afere niti ne omenja. Nikogar v normalnem svetu te igrice ne zanimajo. Prav tako glede odločitve arbitražnega sodišča ne bo zaradi tega nobenih sprememb. Odločitev meje na morju je sprejeta že lani decembra. O tem je hrvaški tisk, konkretno Globus takrat poročal: "Završena granična arbitraža. Cijeli Piranski zaljev pripao Sloveniji"!
Prisluškovanje ni prepovedano le nelegitimne prisluhe sodišče ne sme upoštevati. Tudi tokrat ga ne bo. To brcanje Hrvatov je le bergla njihove mednarodne invalidnosti. Volilni PP je pač začel sedaj. Po Globusu,je s pristopom NDH trojnemu paktu aprila 1941 kriv Ante Pavelič. Tako je po poročanju Globusa, navajam:" odločil predsednik arbitražnega sodišča, Francoz Gilbert Guillaume. Na temelju članka 33. Povelje UN-a, koristeći se svim miroljubljivim sredstvima za rješavanje sporova, arbitražni je sud jednoglasno odlučio o uspostavljanju trajne granice između dviju susjednih zemalja. Vođeni načelom pravednosti i pravičnosti 'ex aequo et bono', ustanovili smo da je izvorišna točka za određivanje granice u Piranskom zaljevu ona koja je bila na snazi od 10. travnja 1941. godine. Budući da se Hrvatska dragovoljno odrekla Piranskog zaljeva u korist Italije te je nakon rata Slovenija anektirala to područje kao sveukupni pravni sukcesor, načelo pravičnosti nalaže da se Piranski zaljev prema međunarodnom pravu treba smatrati slovenskom teritorijalnom stečevinom – obrazložio je predsjednik komisije Guillaume.
Dok su se svi pribojavali da će sud odluku temeljiti na načelu "junction", koje bi zahtijevalo da se Sloveniji omogući dodir unutarnjih voda s otvorenim morem, ispostavilo se kako je zec ležao u drugome grmu.
Kad je Ante Pavelić 15. lipnja 1941. u Veneciji potpisao pristupanje NDH Trojnom paktu, Piranski je zaljev "de iure" postao talijanskim. Tek je nakon završetka Drugoga svjetskog rata Piranski zaljev vraćen u Sloveniji, koja je tada bila sastavni dio Jugoslavije. Upravo je taj poglavnikov čin dobrovoljnog ustupanja teritorija Italiji bio presudan za arbitražnu komisiju.
- Međunarodno pravo ne poznaje kogentne pravne norme, stoga se načela moraju vrlo oprezno tumačiti. Hrvatska se dobrovoljno odrekla teritorija 1941., a Slovenija ga zdušno prihvatila 1945. godine. Stoga smatramo pravičnim da pripadne Sloveniji – dodao je Guillaume".
Tako je završio još jedan spor koji je trajao više od desetljeća. Spor je Hrvatsku stajao dva i pol milijuna eura, na kraju smo izgubili nekoliko četvornih kilometara državnog teritorija, no najviše boli spoznaja da je Joško Joras bio u pravu kad je govorio: "Tudi tukaj je Slovenija". V sedanjih prisluhih je slišati pogovor agentke in sodnika, da je meja na morju že dobljena in, da se je treba boriti še za mejo na kopnu. Nič novega. Povsem legitimno mar ne?

LP
Tupamaros

[tupamaros]
Kad je Ante Pavelić 15. lipnja 1941. u Veneciji potpisao pristupanje NDH Trojnom paktu, Piranski je zaljev "de iure" postao talijanskim. Tek je nakon završetka Drugoga svjetskog rata Piranski zaljev vraćen u Sloveniji, koja je tada bila sastavni dio Jugoslavije. Upravo je taj poglavnikov čin dobrovoljnog ustupanja teritorija Italiji bio presudan za arbitražnu komisiju.
- Međunarodno pravo ne poznaje kogentne pravne norme, stoga se načela moraju vrlo oprezno tumačiti. Hrvatska se dobrovoljno odrekla teritorija 1941., a Slovenija ga zdušno prihvatila 1945. godine. Stoga smatramo pravičnim da pripadne Sloveniji – dodao je Guillaume".
Tako je završio još jedan spor koji je trajao više od desetljeća. Spor je Hrvatsku stajao dva i pol milijuna eura, na kraju smo izgubili nekoliko četvornih kilometara državnog teritorija, no najviše boli spoznaja da je Joško Joras bio u pravu kad je govorio: "Tudi tukaj je Slovenija". V sedanjih prisluhih je slišati pogovor agentke in sodnika, da je meja na morju že dobljena in, da se je treba boriti še za mejo na kopnu. Nič novega. Povsem legitimno mar ne?

LP
Tupamaros

Srčno upam, da imaš prav. Ampak Karel Čvekić si kljub temu zasluži kip, namesto v Zagrebu bo pač v Ljubljani. Torzo, kip brez glave in s polomljenimi okončinami, pred sedežem vlade.

[tupamaros]
Če Steibuch že uporablja žogobrc za pojasnjevanje tega, bi reku kar slovensko-hrvaškega pustnega karnevala potem je popolnoma brcnil v temo. Razen hrvaškega rumenega tiska in podobnega avstrijskega Kurirja nihče v Evropi tega s strani Hrvaške sproducirane kobajagi afere niti ne omenja. Nikogar v normalnem svetu te igrice ne zanimajo. Prav tako glede odločitve arbitražnega sodišča ne bo zaradi tega nobenih sprememb. Odločitev meje na morju je sprejeta že lani decembra. O tem je hrvaški tisk, konkretno Globus takrat poročal: "Završena granična arbitraža. Cijeli Piranski zaljev pripao Sloveniji"!
Prisluškovanje ni prepovedano le nelegitimne prisluhe sodišče ne sme upoštevati. Tudi tokrat ga ne bo. To brcanje Hrvatov je le bergla njihove mednarodne invalidnosti. Volilni PP je pač začel sedaj. Po Globusu,je s pristopom NDH trojnemu paktu aprila 1941 kriv Ante Pavelič. Tako je po poročanju Globusa, navajam:" odločil predsednik arbitražnega sodišča, Francoz Gilbert Guillaume. Na temelju članka 33. Povelje UN-a, koristeći se svim miroljubljivim sredstvima za rješavanje sporova, arbitražni je sud jednoglasno odlučio o uspostavljanju trajne granice između dviju susjednih zemalja. Vođeni načelom pravednosti i pravičnosti 'ex aequo et bono', ustanovili smo da je izvorišna točka za određivanje granice u Piranskom zaljevu ona koja je bila na snazi od 10. travnja 1941. godine. Budući da se Hrvatska dragovoljno odrekla Piranskog zaljeva u korist Italije te je nakon rata Slovenija anektirala to područje kao sveukupni pravni sukcesor, načelo pravičnosti nalaže da se Piranski zaljev prema međunarodnom pravu treba smatrati slovenskom teritorijalnom stečevinom – obrazložio je predsjednik komisije Guillaume.
Dok su se svi pribojavali da će sud odluku temeljiti na načelu "junction", koje bi zahtijevalo da se Sloveniji omogući dodir unutarnjih voda s otvorenim morem, ispostavilo se kako je zec ležao u drugome grmu.
Kad je Ante Pavelić 15. lipnja 1941. u Veneciji potpisao pristupanje NDH Trojnom paktu, Piranski je zaljev "de iure" postao talijanskim. Tek je nakon završetka Drugoga svjetskog rata Piranski zaljev vraćen u Sloveniji, koja je tada bila sastavni dio Jugoslavije. Upravo je taj poglavnikov čin dobrovoljnog ustupanja teritorija Italiji bio presudan za arbitražnu komisiju.
- Međunarodno pravo ne poznaje kogentne pravne norme, stoga se načela moraju vrlo oprezno tumačiti. Hrvatska se dobrovoljno odrekla teritorija 1941., a Slovenija ga zdušno prihvatila 1945. godine. Stoga smatramo pravičnim da pripadne Sloveniji – dodao je Guillaume".
Tako je završio još jedan spor koji je trajao više od desetljeća. Spor je Hrvatsku stajao dva i pol milijuna eura, na kraju smo izgubili nekoliko četvornih kilometara državnog teritorija, no najviše boli spoznaja da je Joško Joras bio u pravu kad je govorio: "Tudi tukaj je Slovenija". V sedanjih prisluhih je slišati pogovor agentke in sodnika, da je meja na morju že dobljena in, da se je treba boriti še za mejo na kopnu. Nič novega. Povsem legitimno mar ne?

LP
Tupamaros

Tudi jaz se strinjam, da je avtor članka brcnil v kamen s svojimi zaključki. Arbitraža je zavezujoča, poizkuša lahko nanjo seveda vplivati vsak, tako kot je to vedno na vsakem sodišču (saj kaj počneta drugega obe strani v sodni dvorani), naloga arbitrov pa je da odločijo navkljub temu na podlagi najboljših pravnih argumentov/dokazov.

Če bi tole laufalo tako, kot si autor predstavlja bi sodišča lahko kar ukinili in bi namesto njih odločali mediji s pomočjo obveščevalnih služb.