Otišli Tito, Jovanka, Kardelj i Pepica kod Karterovih u Bijelu Kuću na večeru.
Poslije aperitiva i priče u salonu, domaćica ih sve poziva na večeru.
Kad tamo - zlatni tanjuri i pribor. Nisu još ni sjeli kako treba, a Kardelj već maznuo jedan veliki tanjur i metnuo ga ispod košulje.
Vidjela to Jovanka pa kaže Titu:
- "Joža, eno ga Kardelj mazn'o zlatni tanjur. Hoću i ja jedan!"
Tito se počeo izmotavati:
- "Čuj Jovanka, ne mogu ja tako krasti po prijemima zlatne tanjure. Ja sam osnivač pokreta nesvrstanih, najveći sin naših naroda i narodnosti. Ja da kradem tanjure po Bijeloj Kući, molim te?"
Jovanka ni da čuje:
- "Hoću jedan tanjur, pojesti će mi Pepica živce kad se vratimo u Jugu."
Gleda Tito... Šta će? Nema druge nego da mazne i on jedan tanjur.
Ustaje, zamoli prisutne za malo pažnje i počne:
- "Cijenjeni prijatelji, vi možda to ne znate, ali ja sam prije no što sam postao revolucionar i vođa komunista bio mađioničar."
Prisutni svi iznenađeno gledaju, a Tito nastavlja:
- "Sada ću vam izvesti jedan od mojih omiljenih trikova."
Uzima jedan zlatni tanjur sa stola i nonšalantno ga stavlja ispod košulje.
Muk u sobi, Joža se mirno zakopčava i nastavlja:
- "A sada molim vas, pogodite gdje je tanjur?"
Svi upere prstom u njega, a Tito kaže:
- "E nije, kod Kardelja je."