Kako pa kaj kaže z končanjem revizije Mercatorjevega poslovanja pod Debeljakovo upravo, v kateri so revizorji že na začetku leta 2013 ugotovili za več kot 12 milijonov eur oškodovanja?

Pravni del revizije, ki jo je naredila revizijska hiša PWC, je nato sicer vodila ga. Nina Zidar Klemenčič iz odvetniške hiše Zidar Klemenčič, ki je tudi pooblaščena odvetniška pisarna Poslovnega sistema Mercator d.d.

Bi morda Finance povprašali na Mercator, kje se je revizija ustavila?

In kaj so revizorji po pisanju Financ z dne 06.02.2013 osumili nekdanjo Debeljakovo upravo, v kateri je kot članica uprave za pravne zadeve sedela tudi ga. Vera Aljančič Falež, sedanja pomočnica predsednika uprave g. Balažiča:

1. Naklepno napihovanje vrednosti premoženja in naložb, da bi prikazalo boljše poslovne rezultate, navadno s sodelovanjem revizorja

2. Naklepna preplačila za premoženje ali naložbe, v zameno za provizije

3. Namenoma slabe investicijske odločitve na neprimernih lokacijah, v zameno za provizije

4. naklepno sprejetje slabših pogojev v zameno za provizije

5. naklepno slabše investicijsko načrtovanje brez ustreznih analiz

6. Vprašljivi so nakupi zemljišč v Subotici in Srbiji leta 2008; prevzem hrvaškega Getroja leta 2009; nakup hrvaškega Presoflexa leta 2007; nakup družbe En plus, ki je bila v lasti Hrama Holding leta 2011; vstop na bolgarski trg leta 2009; vstop v Albanijo leta 2009; nakupi zemljišč v Sloveniji in po Balkanu;..

7. Poročilo revizorjev večkrat omenja domnevne provizije pri sklenjenih poslih.

Kakšna bo v prihodnje vloga bank v Mercatorju?

... taka kot do zdaj; prelaganje nepotrebnih stroškov in slabih terjatev na davkoplačevalce... Korn.Ferry press

Zakaj se banke sedaj ko je Mercator pregorel delajo pomembne. V bistvu so banke poleg Jankoviča i potem Debeljaka največji krivci za neuspeh Mercatorja. Faleževa je bila vedno le izvrševalka bolnih ambicij prej naštetih. Banke in Jankovič v prvi vrsti bi morali kazensko in materijalno odgovarjati za zapravljanje pri investicijah in sploh za zgrešeno razvojno strategijo trgovca.Banke so tudi sokrive za kreditiranje nakupov Mercatorjevih proizvodnjih družb, katere je Mercator zaradi svoje zgrešene -neoliberalne razvojne strategije odprodal in tako tudi uničil, ker jih je odprodal nesolventni konkurenci.Odprodanih je bilo 9 podjetij s ca. 4400 del.mesti, oz. zaposlenimi .Odgovorni za uničevanje teh podjetij so še danes na sceni. To je seveda počel predvsem Jankovič ob podpori takratne oblasti in tudi Gospodarske zbornice, ki mu je po tekočem traku podeljevala najvišja priznanja za gospodarske uspehe.

Ličnost Danas: Jože Mencinger Srećni ekonomistaAutor: Ruža ĆirkovićProfesor Jože Mencinger jedini je ekonomista sa prostora bivše SFRJ koji je poznat i, kao cenjen istomišljenik ili dostojan protivnik, priznat u svim državama koje su posle njenog raspada nastale. Kao direktnom učesniku u slovenačkoj vlasti (ministar, član saveta centralne banke) pripisivane su mu zasluge za srećnu slovenačku tranziciju 90-ih godina, bez masovnih gašenja firmi i bez masovne nezaposlenosti, a on sam je obavezno podsećao da je manje poznati ekonomista Velimir Bole pravi autor mnogih tadašnjih slovenačkih „rešenja suprotnih knjiškim postulatima“, i suprotnih onome što je radila Srbija. Za dobre rezultate tih rešenja zaslugu je priznavao i prosto - sreći: „Centralna banka Slovenije činila je sve da zaštiti domaću proizvodnju“ , a „najmanje sedam godina sprečavanje apresijacije tolara bila nam je osnovna briga“. On tvrdi da je Slovenija u Janšinom „hazarderskom razdoblju od 2005. do 2008. godine uništila sve što je stvorila ranije“ i u smeće bacila 10 milijardi evra.Profesor Mencinger, koga smatraju za ideologa slovenačkog ekonomskog patriotizma, protiv je privatizacije po svaku cenu.“Protivim se ideologiji prema kojoj moram prodavati svoja preduzeća, kojima mogu i sam da upravljam, pa i prodaji bez uzimanja u obzir efekata prodaje na ostalu privredu“. Mencinger je poznat i kao čovek koji nije suviše oduševljen stranim kapitalom kao kupcem domaćih preduzeća i u prilog tome je napravio veliku i mnogo napadanu studiju za osam zemalja u tranziciji i periodu 1994 -2003. „Našao sam da strane investicije nisu doprinele nego su odmogle rastu... Što imaš više stranih investicija, to imaš veći deficit tekućeg računa... Zemlja je sve zaduženija što ima više stranih investicija“. Dokazivao je da će rigorozna štednja u Grčkoj („nema smisla štedeti kad svi štede“) voditi ka isto tako rigoroznom padu bruto domaćeg proizvoda te zemlje i daljem rastu njene zaduženosti.Stanovišta profesora Mencingera imaju solidnu neoliberalnu opoziciju u Sloveniji. Pozivajući se diskretno na jednu čuvenu izjavu Jovana Raškovića zaključio je da Srbi ne znaju da izračunaju šta je korisno, a šta nije korisno. „Mada to na neki način ne važi za Srbe koji su u Sloveniji“, rekao je i naveo pozitivan primer ljubljanskog gradonačelnika Zorana Jankovića, po ocu Srbina. Nismo stigli da ga pitamo da li je istog mišljenja i sada, pošto je propao na izborima za Evropski parlament upravo na listi Pozitivne Slovenije, stranke koju je osnovao ( i pocepao?) Janković. Smatraju ga evroskeptikom, a on je verovao da bi Evropi baš koristilo da među poslanicima Evropskog parlamenta bude i neko ko neće uvek aminovati Briselu. On ne vidi ni neke ekonomske koristi za zemlju od članstva u NATO. - See more at: www.danas.rs/danasrs...1nHNZ.dpuf

Brez kreditov to one ne bo nikoli moglo delovati. In dobaviteljev tudi ne. To dvoje financira in še bo financiralo njegovo dobrososedsko zgodbo. Seveda brez kupcev vse to obstoji in zgodbe bo konec al pa se bo nadaljevala. Lep dan.